Se opisuje kao stanje ili poremećaj čije poreklo datira negde iz predškolskog uzrasta, manifestovalo se manjkom interesovanja za igračke, tv i kompjuter (na veliku radost roditelja) i preteranom opsednutošću sopstvenim, a potom i tuđim pupčevima (slobodna interpretacija, jer ova reč ne postoji)!
Ovo u najmanju ruku neobično dete nakon prvobitnog ushićenja počinje ozbiljno da zabrinjava roditelje, mada je roditeljska briga i ovaj put bez naučnog dokaza (rečenica koja će kasnije postati poštapalica).
Prva osoba koja bude prepoznala naklonsti ove dece i to stavila do znanja svima, biće verovatno neki rođak u poseti po prvi put, komšija sa prvog ili pak kasirka mešovite robe, tada će izgovoriti nešto poput: ”ova/ovaj vaša/vaš mala/mali je rođeni doktor”! Od tog trenutka je sudbina male/maloga zapečaćena.
Sa nepunih 19 godina mala/mali, sada već uveliko stasala/stasao, upisaće medicinski fakultet, pa makar on bio i u Foči (ovo ni po kojoj osnovi ne bi trebalo da uputi čitaoca da pomisli da je u navedenoj sredini veća zastupljenost datog poremećaja, već je poremećaj otprilike jednako zastupljen na svim medicinskim fakultetima sveta, nažalost).
Potom sledi apdejtovanje slike u pasošu, ličnoj karti, gsp povlastici i naravno profilne slike na fejsu, izgled bi bio otprilike sledeći: beli mantil, kostur i ja, sa varijacijom na temu: beli mantil, Neterov (Netter) atlas i ja ili beli mantil profesorka/profesor i ja (najtužnija od navedenih varijacija)!
Godine prolaze, školovanje traje i traje više ili manje uspešno.
Slike, statusi i komentari na fejsbuku, odakle ih prijatelji iz srednje i šira porodica jedino može pratiti, ostaju manje-više isti, promene su estetske prirode, dobitak (češći) ili gubitak na kilaži, eventualno druga boja mantila, iz belog u zeleni (hirurški) ili tako nešto. Statusi i komentari su tipa: „položila/položio tu i tu -logiju sa tom i tom ocenom ili tipa ne mogu više da učim, bla bla bla, baš su mi teške knjige, a jel zna neko kad je predrok itd”!
Odjednom će Vas cimnuti data osoba na mobilni, pomislićete da želi da Vas čuje, ali da nema kredita. Ok, to je skroz legitimna situacija, može to svakome da se desi i brže bolje okrenućete Vašeg prijatelja ili rođaku jer se ona/on Vas setila/setio, baš Vas, daljeg rođaka koji im je još davne neke, tako vešto odredio životni poziv ili prijatelja iz srednje škole ili osnovne, koga zbog obaveza ni ne viđa više!
Iznenađenje!!! Javiće se, kratko i odsečno i reći: „E na dežurstvu sam u hitnoj, ne mogu da ćaskam”! Probaćete ponovo, misleći da ste u brzini pogrešili broj! Javiće se opet, sada još kraće i sa izvesnim prizvukom zadovoljstva u glasu: „U hitnoj sam, žur….tuuuuut”! Bićete zabezeknuti, šta se upravo desilo?!
Situacija će Vam biti donekle jasnija sutradan, kada budu svanule prve slike na fejsbuku, Vaša rođaka ili prijatelj u belom mantilu sa stetoskopom oko vrata pozira ispred Urgentnog centra, na parkingu Urgentnog centra, na stepeništu Urgentnom centra, u čekaonici Urgentnog centra, sa natpisima ispod slika: Urgentni centar - druga kuća, Urgentni centar - novi dom, moj život je - Urgentni centar, kada odu svi ostanemo mi - Urgentni centar!
Na slikama osim Vama poznate osobe biće još po neki saučesnik (vršnjak - istomišljenik), biće jasno svima da su slike napravili upravo ljudi koji se na njima i nalaze, negde se vidi i ruka osobe koja drži aparat ili mobilni telefon!
Pomislićete možda da je Vaša rođaka ili drug napokon postao neko i nešto na tom Urgentnom centru. Međutim situacija je malo drugačija. Rođaka ili drug je niko ništa, ima upotrebnu vrednost poput vešalice za garderobu, ormana, otomana ili nekog drugog komada enterijera i to samo ukoliko ume da stoji mirno! Ali silno želi mnogo toga.
Ako je data osoba već dosegla toliko količinu samoljublja i uobraženosti, moramo se priupitati šta će se tek desiti ako stvarno jednoga dana postane neko i nešto?!
Izvesno je da će sebe posmatrati poput malog ili malo većeg Boga među ljudima! - Auuuć (zvuk koji nastane kada se prstom dotakne vrela ringla)!
Šta činiti i kako lečiti?
Ovaj poremećaj ili stanje se jedino može lečiti udarnim dozama prizemljavanja i određenom dozom samohumora!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.