Član genealoškog stabla jednog Nikšićanina:
JA - TATA - ĐED - PRAĐED - MEĐED.
Jedna od retkih reči koja je uvek u muškom rodu. Elem, medvjedica, međedica i mečka su reči strane prosečnoj osobi poreklom sa zapadnih strana. Nezavisno od pola i uzrasta, međed je međed. Masculinum tantum!
U rodnoj grudi:
- Joj, tata, vidi mečići u polju!
- Bjež'mo odavle, ako im mater dođe...
- Kakva mater?
- PA MEĐED, KRU' GA JEB'O!
Dokumentarac:
- Vidi ovo, sad će da se pare?
- Ko?
- Medved i mečka!
- KO?
promoli se do televizora.
- A, međedi! Reci, tako, brate dragi. Ja to ''mečka'' ne kontam iz prve, ženski međed je to kod nas.
Debela devojka iz odeljenja do vašeg sa primetno velikim crnim dlakama na licu. Kada krene ka vama osećate se kao nezaštićeni šumar koga juri medved…
-I ja tu prospem neku foru, a ona meni kaže…
-Beži, beži!!!
-Ma stani, bre…
-Međed… Beeežiiiii!!!
-Kakav međed?! Stani!!! Kakav međed, šta bunca ovaj… Jao, gledaj ovog gabora, ne bih je obradio ni drškom od sladoleda.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.