Ultimativni nemač pojma o muško-ženskim odnosima, zavođenju, predigri i seksu.
Znakovi megaploditeljstva se mogu prepoznati u ranoj mladosti, i poželjno ih je odstraniti pre ulaska u pubertet pošto mogu prouzrokovati trajnje posledice po psihu zaraženog, i od njega napraviti asocijalno-nevoljno aseksualno-emotivni leš, progresijom bolesti dolazi se do faze samac. Najčešće metode lečenja su otac i sin odlasci u javnu kuću, starije komšinice, babe vračare i slično. Doduše, ako se kojim slučajem opameti tokom godina odbacivanja i neuspeha i najzad počne da se ponaša kao normalno ljudsko biće, nije nužno da će faza samac biti preterano opasna i ozbiljna, čak šta više može biti veoma plodonosna.
U mlađem dobu, školskom uzrastu, karakteriše ih neprijateljska raspoloženost prema suprotnom polu, agresija( čupanje za kosu, lomljenje barbika, hvatanje za dupe, sise, gušu), sramežljivost, nesigurnost, verbalna nesposobnost u prisustvu žena, koja za posledicu kasnije ima i moguću seksualnu disfunkciju.
U pubertetu ova vrsta muškaraca se sem prostakluka i neverovatnog straha od odbijanja, odlikuje neverovatno velikim kolekcijama porno filmova i magazina, često onanisanje, druženje i izlasci sa isključivo muškim društvom, preterana upotreba alkohola i td.
Sem mentalnog rasula, veliki faktor prepoznavanja je i njihov izgled koji varira od prosečnog do krajnje zapuštenog i oronulog.
Kako se prođe pubertet, muškarci ovog soja postaju patološki lažovi, oterećeni seksom i penetracijom u bilo šta, i time počinju da smaraju okolinu, koja već polako počinje da ih se kloni i zaobilazi ih u širokom luku. Psovke i arogancija, ksenofobija su sastavni deo njihove svakodnevice i naravno još veća kolekcija porno filmova, lutaka na naduvavanje sa višestrukim rupama, elektromehanička pomagala, nesigurnost, strah od odbijanja koji ih trese i kada ujutru strepeći i tihim drhtavim glasom traže cigarete od radnice na trafici ili pri kupovini životnih namirnica, nesposobnost da podnesu bilo kakvu zaejbanciju na njihov račun u bilo kom kontekstu doživljavaju kao fizički napad.
Zbog svoje nesposobnosti za ostvarivanjem normalnih odnosa sa suprotnim polom, uglavnom bolest napreduje i meša se u mnogim slučajevima sa alkoholizmom, depresijom, suicidom.
Najčešće prepoznavanje megaploditelja u društvu je kroz razgovor o suprotnom polu, kada uglavnom oni govore tihim glasom i o stvarima koje bi radili nekoj ženskoj osobi, tj. govore o svojim neostvarenim željama i neiskustvu, iako su puni lovačkih priča.
A i B, sede u kafiću i gledaju prolaznice, dolazi C, nadaleko i naširoko poznati megalpoditelj, inače sasvim običan čovek reklo bi se.
C- Jao vidi je ova, lizo bi joj ko Lesi.- šapuće megaploditelj dok pored njih prolazi starija gospođa.
Posle nekih pet minuta, prolazi neki devojčurak kojem su tek iznikle sise a C odmah kaže:
,,Nju bih sodomizovao!", iako se razgovor već prebacio na sasvim drugu temu, tipa fudbal i kladionica, posao, nedaće sa novcem i drugo.
Posle kraće priče tipa ,,što sam karao skoro jednu tetku", A i B, hvataju osobu C, vezuju ga i sa zabrinutim pogledom prema gepeku u kojeg su ga ubacili, ulaze u kola.
A- Jebote, nisam znao da je megaploditelj, šta ćemo sad?
B- Pravac Surčin, kod Dželjane. Brat mi je, ne želim da ostane samac.
A- Što?
B- Kako što, sad je megaploditelj, šta ako se sam izleči i krene da jebava sve živo?
A- Šukurac, u pravu si, stvarno ne bih podneo da me kasnije u životu on zajebava.
