Израз који користимо кад хоћемо да кажемо саговорнику да нас оно о чему прича уопште не занима.
1: "Иду ови избори а не знам ни за кога бих гласао... Сви су бре, исти, изређаше се на власти а нама никако да буде боље. Јес' да још увек немам право гласа ал' опет!"
2: "Аха."
1: "Ево рецимо мој ћале, он још од 2004. не излази на изборе, разочарао се, каже све је то иста багра."
2: "А шта мене брига за кога твој ћале гласа?"
1: "Нисам ти причао за мог старијег буразера... Кад су били они избори прошле године, оде он на бирачко место, на листићу допише "Душко Вујошевић", заокружи и убаци у кутију! Реци који цар?"
2: "Смараш човече! Мењај канал. Где ти је даљински? Заболе ме и за твоју фамилију и за изборе!"
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.