predstavlja slogan koji je sažeo sve one blede boje jakni ljudi pored pečenjare, sa dve postave ljudi ili jakni sa dve postave, ne znam, te posebno blede boje televizijskih devedesetih, taj lokalni kazan novog medijaštva došlog u SRJ sa koga su curkale sve lokalne televizije pa lokalni budža kapne kao u crtanom filmu duško dugouško i vanzemaljac onaj pa kad pravi one kljunaste svoje poslušnike onaj marsovac on uzme zrno neko iz mnoštva zrna i kapne na njega neki mutogen i pap izraste odma ono kljunato nešto ružno odvratno što juri duška dugouška i popadaju sva četri ta kljunara u svemir posle brrrr e tako isto i ovaj spsovski magnat lokalni kapne na to iz kazana što je dobio malo love, malo švalerke za voditeljku, malo tombole, malo kapne odozgo za opremu i straćaru preuredi i voila imamo lokalnu televiziju par ekselans, ofarbanu pečenjaru od televizije koja švercuje snimak gladijatora još devedesšeste i pušta satelitske programe za dž i emituje reklame sa ovakvom prigodnom lakom rimom, malo šale đilkoške, malo domaćinluka stihovanog slogana u reklamama mnogim za lokalne kafane, poljoprivredne apoteke, videoteke, male oglase sa muzikom vangelisa i za pečenjare naravno, za pečenjaru prvu ispred koje vidimo matoro sredovečne ljude sa dve postave, jaknama, pivskim flašama i osmesima i umazanim kačketima od bledog sunca, smešni video i pornići, takvo sunce drljavo razmazano oko ustiju sunce, plavuša sunce ali moldavski slatka, piše tue 19.7 1993 ona gleda u kameru blentavo: šta treba da radi sad, ništa ne brini, saće, saće, oštre noževe
Tad se još klalo po dvorištima, sad retko ko, svi iz pečenjare naruče, ma neće se bakću ljudi, al nema, dok ga ti ne zakolješ, središ, ispečeš, napraviš haos po dvorištu, žene ispiraju creva, kuvaju se sarme, deca se zatvaraju da ne čuju svinju, salvete stavljaš u čašu ono kao saviješ i ona je u čaši nema tu origami salate mnogo nego tako sve starinski valjano drugarski gospodski motelski socijalistički.
