
Још пре доста векова, за време великог српског жупана Стефана Немање од оца Завиде, тој багри људској, Сотонцима, жупан наш је дао три дана да побегну одавле, у противном ће их набити на колац тако да ће муда тражити преко огласа уколико преживе. Е сада, пошто је њима одговарала клима и природно су гравитирали ка Ртњу, сачекали су неко време па су се вратили. Па онда ни Дуле није трпео њиова срања, јер му је било оно говњиво да они кољу живуљке на својим концертима спиритуалне антиришћанске музике и да плаше сељаке, па их је покла пола, а пола протеро у Швабију. Јебига, није тео, брат... Е сада, Аца Кроули, много векова после, Аца и изјебе сви, направи си те књижице, увуче се у музику, и тако даље... Е сада, мали Живорад га је зготивио оно опасно, мали Живорад је оно, чито, и чито, ау три лепе... И сад, није био он од они што обуку црно, окаче си пентаграм и окаче си пирсинзи... Не бре, мали Жика је тео да буде господин, завршио психологију, мајка га љуби, и самопрогласио се за патријарха на сви Словени. И мали Жика је сад матори деда, Живорад Михајловић Славински, и јебе свима кеву... Вуду лутке вантелесна искуства, чарли чарли арју дер... Каже ће дође ново доба, и воле он и спиритуалну технологију, и сви свецки сатанци га воле и слушају...
И још нешто. Мајку му јебем, сунце му калајисано, како нам га мртав Кроули угушен у својим говнима шукну нама Србима. Сад, пре пар година, у Београду, одржано је на скцу прво и задње јавно извођење његове сотонске опере ода месецу... Држали неки ликовњаци... Пу јебему, ал свака му дала... воду из бокала...
-Немој ме нисам ја од ти, ја сам од они
-Знам ја од који си ти, ти си за колац сотонцу један, сељачино спирсинзи
-Немањо, жупану мој велики, ма ја сам металац, нисам ти ја од сотонци
-Значи ти си сотонски ковач?
-Ма нисим ја сотонски...
-Значи ти си ковач?
-Ма нисам ја ни ковач...
-Гојниче писару мој верни, как'а је ово багра по земљи Србији, шта је ово?
-Ама, нисам ја багра, ја сам ти металац
-Гојниче, овог пошаљи у Ватикан, па нек се они бакћу сњим... Следећи!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.