Nekada, san svakog školarca, da još jednom te godine odigra basket, amerikanca, fucu sa drugarima na livadi, viktorije na ulici, između dve vatre ili se trka na bajsu u parkiću pod vedrim nebom, sa malim i nečujnim povetarcem koji struji nad gradskim nebom. Tih dana se ništa ne uči, ne rade domaći. . . Ako je vikend, onda je to pravi raj. Miholjsko leto je unosilo radost svima. Već sledećih dana, kreću obilne kiše, blatište, sivo nebo kao i svake jeseni. Jakna je obavezna, nekad i čizme.
A danas, Miholjsko leto traje ceo septembar, oktobar, nekad i početkom novembra. Nije više isto, draž se izgubila. Temperaturu vazduha od 20 stepeni krajem septembra, zamenile su nesnosne vrućine od 30 i kusur stepeni. Nema više nikog na ulicama, svi beže od vrućine, a pre 10ak, 20ak godina, bili su najlepši dani jeseni i cele godine, gde umesto kapuljače, vladaju majica, šorts i patike.
