Niko ovde ništa ne zna.
Pokušavaš da saznaš jako bitnu stvar i pitaš neznanca da ti kaže. Ali, saznaćeš, da ne kažem šta. Odvagao te je u svojoj glavi, brajko moj, na apotekarsku vagu i učinio si mu se sumnjiv. Reći će ti kako je nepismen, iako ima završen fakultet. Reći će ti da se tek doselio, iako mu pradjedove kosti trunu na obližnjem groblju. Reći će ti i da ima slabo pamćenje, samo ti neće reći ništa o onom što pitaš.
Dobro došao u zemlju Koštunica!
- Oprostite, je li ovuda prošao jedan veliki kamion sa šarenom ceradom?
- Nisam ga vidio.
- Ali, morao je naići ovuda! Nema drugog puta, a vi sjedite pored.
- Pusti čovjeka na miru! Mile nije vid'o kad je proš'o šleper!
- A-ha! Kako znaš da je bio šleper? Ja vam to nisam spomenuo!
- Meni su svi kamioni - šleperi.
- Ljudi, molim vas da mi kažete, izgubio je zadnju tablicu. Pobježe mi dok sam stao da je pokupim! Imaće čovjek problema.
- Pa, što odma' ne kažeš... Eno, tamo ti je skretanje za motel. Mora da je otišao da ruča.
- Aaa, konačno...
- Na ceradi mu sa strane piše "Svetsko, a naše". Lako ćeš da ga prepoznaš. Crvena Skanija. Nova, k'o da je sad iz fabrike izašla!
- Jebite se obojica!
