To je ona cokolada, za specijalne prilike, slave i rodjendane. Od trenutka kad udje u kucu u rukama gosta, odmah je spazimo. Kako je vidimo krene razmisljanje koliko, kada i kako cemo je pojesti, a koliko ostaviti za ukucane. Bitna stavka je i to da kada je dobijemo, trknemo do sobe da ''ostavimo nesto'' a ustvari tad ne prastamo jadnoj cokoladi. To sto su gosti upravo dosli i cekaju na pice nas ne interesuje, mi smo dobili nasu cokoladu! Kalkulisanje koliko rebara (stangli) cokolade treba da ostavimo ukucanima uvek je bio problem(dal' ce oni jesti tortu, dal' ce se nekom prijesti, vise ili manje), al nakon svega ostane svega tri reda, jer stariji ljudi obicno vise vole torte i kolace, pa cisto ako se neko i priseti da smo je ustvari dobili, da se i on pocasti malo. Najlepse su Noisette, Whole Nuts i Alpine milk, i verovatno kada se one jedu da retko ko razmislja o ukucanima, vec se jede dok nam se ne smuci, a visak, ako ga i ostane, normalno pojescemo posle rucka!
