Ministarstvo za sport

U moru ministarstava koja i tako ne rade svoj posao, ovo se izdvaja kao ubedljivo najgore organizovano. Na stranu to što je spojeno sa ministarstvom za omladinu, i što se više fokusira na doniranje najnovijih modela lego kockica privatnim (?!) vrticima, nego sportu, koji je do skoro bio jedna od retkih stvari koja je funkcionisala u ovoj zaebanciji od zemlje. Pravi problem je sto ga vode: Ministarka Snežana Samardžić-Marković, koja je zavrsila knjizevnost i radila u srpskoj ambasadi u Norveskoj, i koja u životu nije potrčala, niti je digla nešto teže od kašike. Zatim, načelnik odeljenja za sport, Dragan Atanasov, ulični siledžija koji je jednom zalutao na trening džudo ekipe, i ostao jer mu se svidelo da može da bacaka ljude oko sebe, i još da navijaju za njega. Tu je jos i mnogo sekretara, direktora, načelnika koji ni fizičko u školi nisu radili, a kamo li se bavili nekim sportom. Sve dok ovakvi ljudi odlučuju o sportu u Srbiji, biće sve manje terena za baset iza zgrada, jer pobogu, moraju da se grade teniski tereni, biće sve manje betonskih terena za fudbal, jer ponosne babe moraju da skidaju kilograme trčeći po novoizgradjenim trim stazama. I onda nije ni čudo što deca ne izlaze napolje da se istrče i vide koji sport im leži i gde mogu da uspeju, nego sede za kompjuterom i kolju čudovišta. I biće sve manje medalja, trofeja i ponosa zbog sporta.