Ortak iz detinjstva. Smrda. Čovek bez stida i obraza.
Čovek koji će staviti pauzu na PES-u u sred tvog napada, bez griže savesti i ikakvog osećaja krivice. To je onaj koji koristi tvoj bajs, Playstation i loptu za fudbal, koji unosi blato i govna u tvoju kuću, piša, prdi , kenja, a ti kad jednom (jako retko) dođeš kod njega, moraš da se izuješ i tiho pricaš, jer su se njegovi upravo vratili s posla i sada imaju popodnevni odmor. Ne daj Bože da slučajno pogodiš da navratiš u vreme ručka, jer te očekuje mrki pogled i hrapavo "šta je bilo mali" iz punih usta njegovog ćaleta, dok komad salame iz istih leti prema tvojoj faci, automatski postaješ nevaspitani ološ jer si uopšte pomislio da ih uznemiravaš u ovo blaženo vreme i moraš da čekas ispred vrata dok dragi drugar Miša pojede grašak i pire. On je jedan siroma čovek kome uvek kupuješ sladoled i suncokret, jer jadan nema para i džeparca, ali sasvim slučajno, tako bedan, sledećeg meseca dobija novi bajs koji neceš smeti da pipneš, jer će ga u suprotnom ćale prebiti i zatvoriti u kućni pritvor, jer ipak, znaš kako, to je on stekao grdnom mukom. Primer ljige i govneta koje te uvek iznova zajebe jer ispadaš nedrug ako mu slučajno ne pružiš nešto od gore navedenog, jer si ga na to navikavao godinama.
Sada je to onaj čovek koji ti okreće ledja kad broji pare i koji i pored punog novčanika izlazi prvi iz pivnice da slučajno ne bi morao da priloži za racun.
