Mišak

Од Мише вишак.
Нити је то било какав вишак, нити је то било који Миша.
Сврстан у редове магационера, с почетком своје каријере Миша је обећавао својим поштењем. Увек му се могло веровати и стога му је, као таквом, и поверен одговоран (ал' руку на срце не и нешто компликован) посао. Са задатком да прати примање и издавање робе из магацина и обавезом да санкционише сваки покушај преваре (било у количини или квалитету), Миша је деценијама одолевао честим притисцима да подлегне превари зарад (поред осталог) и своје користи.
И није подлегао.
Кратко му је до пензије и, рекао би ''ситноо'' дослужени помоћник нишанџије. Остарио је Миша, пројахало је преко њега шефова, променила су се и правила, а осавременила роба. Све је ново и свакакве је другачије робе. Само је Миша исти. Донекле.
Дозволи и он себи сада да, понекад (мимо за њега новог прописа), остави изван магацина неку робу за коју по личној процени није имао основа да је прими или би могла да преноћи испред врата. Тако незаштићена и на око упадљива, та роба је сваком послодавцу вишак. Али старијима, и у тој фирми оседелима, она није вишак - него, од срца Мишак. Баш као и Миша, стари олињали мачак који никога не дира и ни од кога ништа не тражи, а знајући да му се ближи крај радног века слабо ко га и њега узнемирава. А опет је ту. Таква роба, тај мишак, седи ту и леба не тражи а проверено никоме није озбиљније ни примамљива за отуђење. Чак и да јесте, Мишина је и не дира се. До укњижења.