Posedovati i najmanju trunku mašte, makar i jednu jedinu nervnu ćeliju koja je u stanju da deluje van okvira onog poznatog, standardizovanog, ustaljenog. Ratosiljati se stega zamišljenog ama konvencionalnosti na glavi i mislima se uputiti van upisanog druma u mapi razmišljanja. Imati širine, biti slobodouman. Ojebah.

U savremenom poretku stvari, međutim, izraz iz naslova zadovoljava i standarde u kojima je nasumični homo-sapiens eventualno sposoban da “procesuira podatke” ( autor inklinira na operaciju razmišljanja; prim. dr.sci.med. ) i IZVAN takođe jednog tipa kutije, tzv. magične kutije, koja mu obično bleji u dnevnoj sobi i pleni pojavom, ako me razumete. Mi Srbi, ipak, ne moramo previše da strahujemo da ćemo postati jednodimenzionalni – iz te dimenzije u kojoj smo mi, naime, ne vozi niti jedan autobus, drugi vid transporta i da ne spominjemo...

Kada se edukuješ u školi dok misliš o tome šta bi radio kada bi bio napolju, ili eventualno kada bi ušao napadač sa pištoljem koga bi ti zaustavio.