Можда је било, а можда и није. Ко ли ће га знати. Настајала је тако што су људи желели да објасне неке, тада њима нејасне појаве. Садржи и доста епскофантастичних елемената, да би се нагласила храброст нечија, или пак мудрост... Углавном, десило се давно, од силног препричавања добило је неку излизану форму и углавном, нема везе са истином.
Обично се каже за неку лаж.
(Два седамдесетогодишњака у болничком ходнику)
Милорад:
Еее, Живораде, пријатељу стари, кад сам ја био у рату '44. Ух, а наш батаљон упао у заседу, леле! На мене 5 Немца! Ево сећам се ко да јуче беше! А ја! Једног једном ногом, другог другом ногом. Двојица ме држе за руке, 'тели да ме одведу у заробљеништво. Чуо сам ја како они причаху за мене, разумевао сам помало Германски. А један каже...
Живoрад:
Де, де, Милораде, мани се митологије... Био сам са тобом у тај исти батаљон, у исту чету, можда си ти то снево... али сви знају за твоју храброст кад си напустио положај и бежао преко поља, јер си мислио да долазе Немци... А тек Немачки што си знао, хтели Немци све да нас одведу у заробњеништво кол'ко си добро превео... Милораде, немој да се лажемо, стари смо људи...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Prvi olus. Odlicna
Hvala! :)
U svakom slučaju, lepe pričice ti mitovi, ne treba im ni ulaziti u neki trag...
+
Ima neke magije u njima. :)
добро је ово +
Hvala. :)