Можда је било, а можда и није. Ко ли ће га знати. Настајала је тако што су људи желели да објасне неке, тада њима нејасне појаве. Садржи и доста епскофантастичних елемената, да би се нагласила храброст нечија, или пак мудрост... Углавном, десило се давно, од силног препричавања добило је неку излизану форму и углавном, нема везе са истином.
Обично се каже за неку лаж.
(Два седамдесетогодишњака у болничком ходнику)
Милорад:
Еее, Живораде, пријатељу стари, кад сам ја био у рату '44. Ух, а наш батаљон упао у заседу, леле! На мене 5 Немца! Ево сећам се ко да јуче беше! А ја! Једног једном ногом, другог другом ногом. Двојица ме држе за руке, 'тели да ме одведу у заробљеништво. Чуо сам ја како они причаху за мене, разумевао сам помало Германски. А један каже...
Живoрад:
Де, де, Милораде, мани се митологије... Био сам са тобом у тај исти батаљон, у исту чету, можда си ти то снево... али сви знају за твоју храброст кад си напустио положај и бежао преко поља, јер си мислио да долазе Немци... А тек Немачки што си знао, хтели Немци све да нас одведу у заробњеништво кол'ко си добро превео... Милораде, немој да се лажемо, стари смо људи...
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
Prvi olus. Odlicna
Hvala! :)
U svakom slučaju, lepe pričice ti mitovi, ne treba im ni ulaziti u neki trag...
+
Ima neke magije u njima. :)
добро је ово +
Hvala. :)