Они који када би им којим путем "хирушки отворио главу",пронашао само имена модела мобилних телефона,аутомобила,размишљање од "данас до данас" једна празнина и бесмисао који зјапе као понор.
Понекад "Плејстејшн" а понекад крвави физички рад за 200-300 е којим се привремено заборавља на сопствено постојање док 20% (максимално) њихових вршњака има унапред загарантован посао,стан и оца или деду бившег ес-пе-ес-овца.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ogroman minus. Teška generalizacija, a i malo mi je više muka od priča "u moje vreme nije to tako bilo".
Naravno da nije, tada nisu svi razmišljali o mobilnim telefonima jer nisu postojali. Razmišljali su o fliperu, Dinastiji, kolor TV-u i šivećoj mašini.
A ako je neko razmišljao "od danas do danas" to su bili hipici.
Ne vidim nikakvu razliku. Svako vreme ima svoje mane.
Dokle više pljuvanje po današnjici jer je "nekad bilo bolje"? Bilo je bolje kurac, samo što je lakše u ponedeljak plakati za nedeljom, nego razmišljati o utorku.