Брачни другови са стажом, који су коначно успели да остану сами у кући.
Деца код бабе, на екскурзији, летњој школи грнчарства, на камповању.
Мир се провлачи кроз стан и струји попут благе промаје. Пиво се темперира, а неки сентиш пичи са звучника.
Најзад сами. Толико могућности... Ослобођен константних захтева и гужве лагано узимаш ваздух и усмераваш ауру ка лепшој половини. Шта прво урадити? Организација је важна, јер продужени викенд брзо прође.
- 'Де сте, младенци! Штае, лиферовали децу, па се не јављате, а?
- Па ето, решили да искористимо време максимално!
- Ако, ако, 'ајде па се видимо!
- Е па добро, да видимо шта ћемо прво. Јеси се пресвукла?
- Аха. По овоме можеш да прскаш кол’ко хоћеш.
- Добро, можемо прво онда ову собу, да пређемо плафон и зид једном, па после ходник, док се суши.
- Може, ево четка.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.