Prva asocijacija je Balaševićev Bane, lik čiji je život projektovan prema formuli uspeha. Pretplaćen je na najbolje proizvode, a bogami i usluge, dobar đak i student, uspešan u poslu kojim se bavi, vaspitan i pristojan, "čist i fin", idealan plen profesionalnoh udavača (strasti može da bude, a i ne mora) i ambicija njihovih majki.
Savršeno programiran za najveća dostignuća i dodatno optimizovan za akademske i statusne titule koje će se, možda, tek ustanoviti. Osiguran protiv neuspeha.
Da li je baš tako?
U stvarnosti se pojam "mladić iz ugledne porodice" uglavnom susreće u hronikama.
Niko, od vaspitačice do poslovne sekretarice, nije pomislio da ON može nekome da puca u koleno zbog ogrebotine na, ironije li, lucifer crvenom Audiju, niti da se iživljava nad gotovo maloletnom stoperkom, koja možda i nije želela da stopira. Ma kakva droga, ne bi on to ni pijan! A ne pije, mrštio se i na dečji šampanjac! Naravno da nema nikakve veze sa pljačkom one zlatare, kakve su to insinuacije?!
Ako ugledna porodica ne uspe da zataška nestašluke svoje zabludele ovčice pa se ipak sazna da se sve to zlo desilo, uložiće sav svoj ugled da prestupnik prođe samo sa nemoj da se ponovi i to objašnjava uzroke koji su do incidenta doveli, a možda i rasvetljava kako se taj ugled sticao.
Istinski ugledna porodica svoj ugled ne bi žrtvovala zbog ovakvog izroda!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
p;np
slažem se +++