Значи, мени је један од најјачих периода мог живота био кад сам био жестоко навучен на кантере. А сморила ме она стандардна 'defuse bomb' или 'save hostage' жвака па сам почео да цепам детмеч мапе. За то је стварно требало да будеш ватра и да имаш тај неки виц, што се каже. Знало се баки, устанем око пола осам-осам, шибнем неку жестину на празан желудац и ту можда буде нас тројица-четворица на серверу, милина брате.
Кидам ја те нубове и буџим број килова негде до девет-десет, док пређем стотку. Тад таман збуџим шприцер у дволитарку од кока-коле и цепам тако кантерицу док се не сморим, негде око један-два мало закунтам, одем по бурек, направим шприцер у балон од воде Врњци и удри до зоре хахахахах...
А најјаче дођем негде до пред крај балона хахах...
Нема, ту почињем и на своје да пуцам а они ми јебу мајку и на руском и на мађарском и на америчком хахахаха. Иди бре у пичку материну хахаха, лудило кажем ти...
Мика Антић
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.