Neravnopravnost. Iako obe osnovne računske operacije, množenje će uvek imati prednost naspram sabiranja. To se dešava i u životu nekih ljudi.
Dok jedna potpuno jednaka ili slična jedinka ljudske vrste, u odnosu na drugu, pridobija svu pažnju, sve mu se daje i sve ima, ova druga iako ista ili slična je uskraćena od strane ovog podlog sveta u svemu tome. Jednostavno jedan će uvek imati prednost u odnosu na tebe. Bio ti bolji ili jači, prvi ili poslednji, onaj jedan množitelj će uvek imati neku vrstu prvenstva u odnosu na tebe, sabirka. Uvek ćeš biti tiši, uvek ćeš biti drugi, uvek će neko biti ispred tebe, uvek će biti on, a ne ti. Život nije fer. Uvek se pitao on, a ne ti. Na malom fudbalu si bio drugi najbolji, u razredu si bio drugi najbolji, na faksu si položio sve ispite u roku osim jednog, a taj neko je bio onaj jedini koji je sve u roku položio i koji je bio prvi. Ne zato što si ti gori od njega, nego zato što je tako odlučeno od strane sveta i društva.
Sin 1: Ćale, mogu da dobijem nove patike za basket, one su mi se pocepale?
Ćale: Kad budeš ko tvoj brat, koji ima sve petice u školi, onda ćemo razgovarati.
Sin 1: Ali imam 4 samo iz mate i to jer me ona profesorka ne gotivi, a i dobiću 5 sad na pismenom.
Ćale: Nema gotivi, ne gotivi, ima da učiš i da imaš 6 ako treba, a kad vidim tu ocenu onda može.
Sin 2: Ćalence, aj' iskeširaš za nov Soni, sad će mi rođendan, a i oću dovedem neke ortake u subotu.
Ćale: Ajde, idemo za vikend da pogledamo, ugledaj se bre na mlađeg brata, vidiš kako njemu ide.
Sin 1: Pa da.
