Izraz koji je nastao u kultnoj kafani, toliko kultnoj da zidove ove rezidencije, koja preti da postane deo Unescove baštine, ne krase portreti Tome Zdravkovića i Jašara Ahmedovskog - već slike golih devojaka koje se danas mogu videti samo u automehaničarskim radionicama. Da bih vam dodatno približio ovaj, crem de la crème srpskog ugostiteljstva, reći ću vam, da na vratima prostorije koja bi trebalo da predstavlja WC, grubo, paorskim stilom, hijeroglifima koji su jedva čitljivi, stoji natpis: ''Nema kaki, ima piki!!'' Ulazak u odaje, gde i sam kralj ide peške, nikako nije preporučljiv - drvena vrata, bez kvake uz nekoliko rupa, vešto prekrivenih kultnim natpisom, čine poslednji bedem odbrane, od zaraze globalnih razmera.
Prostorija koja vrvi od testosterona, nivo zakorele sperme u gaćama se može osetiti u vazduhu, te upravo ovaj miris daje poseban šmek ambasadi. Divan ambijent, upotpunjuju i opijajući mirisi Drine bez filtere, prave muške znojčuge - koja je kao po nepisanom pravilu praćena prirodnim anitbiotikom, belim lukom; a težak radnički znoj, jelte, najbolje se gasi branikom ili BG pivom, koji jednostavno odvajaju prave bećare od samoproklamovanih pivopija. Jednostavno, prototip muške jazbine i mesto gde adolescenti i pubertetlije postaju ljudi.
Elem, jedan od darovitih pojedinaca koji je pronašao inspiraciju uz gore navedeni ambijent - nadenuo je nadimak, čoveku koji je zadužen za raznošenje eliksira unutar kafane, na račun fizičkog izgleda...
Močak predstavlja sinonim za čoveliko biće, minijaturne građe u kombinaciji sa jako izraženom muskulatorom. Apropo tome, nivo inteligencije kojim ovi mali orkovi raspolažu su jako diskutabilni; u blažem obliku, Močak može dostići nivo Lava Pajkića, koji može metamorfozom razviti sindrom Dragana J. Vučićevića; ovakav preobražaj bi naneo štetu čovečanstvu na nivou svetskih razmera. Njihove ganglije su prestale sa funkcionisanjem onda, kada je mali Konan, otkrio mogućnost dizanja livenog gvojza u prostoriji, koja ume da bude prepuna orkova; dajući mu na taj način prekopotrebnu snagu, kojom bi nadomestio svoj invaliditet; ne sluteći da na taj način dodatno skreću pažnju na svoju degeneraciju. Na kraju, aparat koji je naizgled nebitan i koji dozvoljava čovekolikim bićima da posmatraju svet odraslih, u 4K rezoluciji, ipak nije toliko nebitan, jer... upravo te naočare daju posebnu draž Močku i čine ga Močkom.
Nažalost, svako od nas ima jednog Močka kao prijatelja...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.