У часу када ступам међу чланове лекарске професије свечано обећавам да ћу свој живот ставити у службу Уговора о избору лекара.
Свој позив ћу обављати савесно и достојанствено, колико ми пауза дозволи.
Највећа брига ће ми бити уговор мог болесника, а оног са туђим уговором прописно ћу обавестити када ради његов лекар.
Поштоваћу тајне онога ко ми се повери.
Одржаваћу свим својим силама част и племените традиције лекарског звања (карање мед. сестара).
Моје колеге ће бити конкуренција (не дај боже да ми неко и погледа сисату сестру).
У вршењу дужности према болеснику неће на мене утицати никакви обзири, вера, националност, раса, политичка или класна припадност, осим паузе за кафу и цигарицу, као и податак да ли је заказао месец дана у напред.
Апсолутно ћу поштовати људски живот(свој) од самог почетка.
И под претњом нећу попустити да се искористе моја медицинска знања, уколико пацијент није под уговором са мном и уколико није заказао преглед.
Ово обећавам свечано, слободно позивајући се на своју част и време за паузу.
- Боли ме зуб!
- Жао нам је, дођите сутра преподне!
:сутра ујутру:
- Мораће се то сликати, дођите после 2 на сликање, па опет сутра ујутру код нас јер вас они из послеподневне неће примити због уговора.
:касније истог дана лежећи у кревету и грчећи се у боловима дотични се сетио да у улици има зубарска ординација:
- сликање 350дин, вађење под анестезијом 2000... Јебо га отац што одма није отишао и платио!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Simpatično, ali ipak minus. Sorry.
opusteno, samo sam hteo da izrazim svoje nezadovoljstvo i ukazem na to da ako nemas da platis, uglavnom mozes samo da trpis a onda umres
Ovo potpisujem. Ja imam zdravstveno, ali ga ne koristim. I kada se razbolim znam šta treba da koristim (pošto znam nekoliko apotekarskih radnika), a nemam nameru da sefim po čekaonicama. Plu, popizdeo sam kada sam morao da odaberem lekara. Iskreno, pre bih odabrao da novac koji mi uzimaju za zdravstvo dobijam uz ostatak plate, pa da uplaćujem privatno zdravstveno osiguranje, jer ako već treba da plaćam, onda ću da plaćam tamo gde me neće cimati. Ironija svega toga je što većina lekara koji te u državnim službama cimaju imaju i privatne prakse, gde te po prijemu toliko voršipuju da ostaje još samo da ti odrade jedan felacio. Čast izuzecima, naravno.
Fino što je kao prmer lekarske zakletve uzet slučaj iz zubarske prakse...
mogao sam staviti i kad me nisu hteli primiti sa slomljenim nosom jer nije "hitno" al u trenutku pisanja imao sam gadnih problema sa zubom pa mi je to bilo sveze.