Ženomrsci su momci ili muškarci koji mrze devojke ili žene. Smatra se, i utvrđeno je, da je glavni uzročnik mizoginije patrijarhalno društvo. Međutim, klasični ženomrzac je evoluirao u modernog i predstavlja posebnu sortu: to je hejter ženskog lika i dela koji koristi svaku priliku da joj ga zabidži, makar to bilo samo verbalno, i najčešće se na tome i završi. Iz toga se može zaključiti da je on opsednut ženinom PIIIP!, ali ne ume da svoju opsesiju kanališe, niti da je učini konstruktivnom, što dovodi do transformacije opsesije u mržnju. Da bismo bolje razumeli ovu pojavu, moramo da znamo odakle potiče. Naime, moderni ženomrzac je postao to što jeste iz 4 moguća razloga: 1) Kad je bio u osnovnoj školi, njegova simpatija nije dala bombonu njemu, nego siledžiji iz odeljenja koji je osvojio njeno srce, a on joj to nikada nije oprostio (a, bogme, ni nama ostalima) 2) Kad je bio mali, pitao je majku: „Mama, šta je to PIIIP!?“ i dobio odgovor: „Au, sine, to je nešto mnogo ružno, beži od toga k’o đavo od krsta!“ 3) Dugo nije skinuo mrak, pa je ubedio sebe da je objekat njegovih želja (PIIIP) u stvari njegov smrtni neprijatelj i 4) Družio se sa drugim ženomrscima. Moderna mizoginija se manifestuje tako što lik koji od nje pati prvo prepozna svoje sapatnike, pa se onda u novostečenom društvu nadmeće pokušavajući da dokaže da je baš on najveći od svih ženomrzaca ismejavanjem, ponižavanjem i ogovaranjem žene (neke i svake). Da skratim, Frojd bi se upiškio od sreće. Ne znam, doduše, kako bi ga on izlečio, ali tvrdim da bi, kada bi prešao sa reči na dela i počeo da bidži u stvarnom životu, ženomrzac prestao da bude ženomrzac.
Primer(ak) dostupan iza svakog ćoška.
