U poslednje vreme prilično rasprostranjen pokret kod nas.
Sve je započeto početkom dvajes' prvog veka od strane slobodnih umetnika sa viškom seksualne energije koji su želeli da budu "totalna gotiva" tadašnje zajednice. Glavna podloga za ostvarivanje ovakve pošasti bila je naravno-Amerika.
Pa tako nijedan ivent ne bi prošao bez dobrog performansa izvođača na stejdžu i suporta publike, obaveznog after partija u bekstejdžu (bek stejdžu ili bek-stejdžu, još uvek nije tačno utvrđen pravopis za ovu reč, jer, jebi ga, Vuk nikada nije bio in) ili eventualnog klabinga po foum festovima i senzejšnima, a izvođač obavezno mora pokazati da nije fejk i da je to njegov pravi prsneliti, što isto važi i za top modele na ketvoku.
N. klabing
G. klabinga
D. klabingu
A. klabing
V. klabinže
I. klabingom
L. klabingu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ocenila davno +