vukajlijarečnik
prijava

Moja deca ne lažu

Nadrkana izjava (obično "selebriti") roditelja na novinarska pitanja o gresima njihovog usranog poroda. Nebitno da li su navatani sa pune ćega dopa, izvršili sedmostruko ubistvo ili prosto prekršili odredbu o karantinu, ako oni kažu da su nevini javnost to mora prihvatiti kao aksiom. Zašto? Pa zato, jebiga, što su ih matori do jaja vaspitali i u srce im usadili ljubav prema istini, samo istini i ničemu osim istini, tako im Baron pomogao.

- Moj sin nije prekršio uredbu o karantinu, samo je otišao do prodavnice. Moje dete ne laže i sram vas bilo što ga blatite po medijima!
▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪
- Gospođo, kako komentarišete presudu vašem sinu za trostruko ubistvo na Fristajleru?
- Moj sin to nije uradio!
- Lol, pa jasno se vidi na snimku sigurnosnih kamera, koji kurac pričate, gospođo?!
- Ne ne, on mi je lepo rekao da je te noći bio u poseti svom prijatelju sultanu od Bruneja, a moja deca nikada ne lažu, tako su vaspitana!
- Aha, okej, sve kul onda.
МОМосасаурус · 20. mar 2020.
Komentari · 11
UJ
ujdoman20. mar 2020.

Bravo Mosauanus!

vUÇKo: Moj sin nikome ništa nažao nije učinio.

dj žexsi: Moj sin nije kriv, sud ga osudio zato što je moj sin.

inače minus, jbg.

UJ
ujdoman20. mar 2020.

Doduše, prepoznajem se.

U mojeme slučaju, biloe obratno.

Kad god neka govnarija izbije u školi, meni niko ne veruje iako sam upravu, a podlom govnu njegovi roditelji veruju, jer su i sami ološ i guba.

Greška je u roditeljima, jer ne žele incidente, makar to bio obični, apsurdni, verbalni okršaj.
Lakše im je kazniti svoje dete, nego da se suprotstave drugoj usranoj strani, koja je itekako raspoložena za raspravu.

Srećom, moj ćale je to kasnije uvideo.

Od njegove sene, čim kroči u školu, drhtali su svi.

ФР
Фрајкор21. mar 2020.

Nema to veze sa poverenjem, to je refleks da se brani svoje mladunče, čak i kad je očigledno napravilo sranje. Ja sam jednom počeo nešto u fazonu "kad si to radio, nisi nikog pitao, to si umeo i sam, pa se sad sam i vadi, nemoj mene ništa da pitaš", ali onda je mala pičkica počela da slini pred majkom, ova isto počela da slini, i to je bilo to što se tiče mog roditeljskog autoriteta (inače, u opticaju je bio i ukor pred isključenje, pa "mama, tata, pomagajte").
Ako ništa drugo, barem zbog toga uvek mogu da im natrljam nos kad razgovor krene onako kako mi se ne sviđa.
Jbg, porodica je jedno stalno preganjanje i diplomatija, ali nema roditelja koji će svoje dete tek tako pustiti niz vodu, pa bilo ono i najveći zločinac. Takav roditelj (barem među ovima koji se vode kao normalni) ne postoji.

Prijavi se da bi komentarisao.