Надимци које друштво даје двојици ортака који су физички слични (спортисти, згодни , лијепи итд.) ал су у глави два свјета различита. Они се знају од малена, кад су се као клинци играли снајперисте и Ђинђића. Чак су и данас најбољи другари, ал то пријатељство није баш искрено.
Моша је јебач класични, не пренемаже се много, кад каже: "Умочићу", он и умочи. Има пе-шес полни болести, али има и пе-шес тефтера у глави са списковима, ђе су најчешће надимци дјевојака, јер им не памти имена.
Здруге стране, Тирке је леват, ал није да га рибе неће, оће оне њега ал он њи неће. Ал није ни педер. Већ је паћенички заљубљен у дронфуљу, којој друштво даје надимак Роса. Њу је јебо чак и онај што је журио на воз. И машиновођа је јебо, што би се рекло. Зато возови и касне по Србији, због Росе. Тирке јој се удвара од памтивјека,а она га не јебе нипет посто. Ал није баш да му никад не даје, јер она зна да мушкарци имају вентил, и да им може паст мрак на очи, па не би да прође ко Кристина, коју је Мирко задавио у Маратонцима јер само њему није давала. Па немере човјек читав живот само шаком и у шаку. Једном годишње Роса му да, и повремено му шаље голе слике да има да се забави.
Моша је нормално пампрчио и Росу а јебоматер ако јој и презиме зна. Ту се наравно искрено пријатељство прекинуло, иако то Тирке не зна. А Тирке никад није био нисаједном рибом сем са Росом једампут у Земљиној револуцији, јер неће да је вара. Даје јој поклоне на кило, а изађе сњом само кад јој треба неко да пиће плаћа. Чак и тад у изласку Роса се опали са неким незнанцем у вецеу, а Тирке несретни да би је заштитио побије се стим ликом и попије батине. Она му сутра каже како је тај лик натјеро на блуд, Тирке повјерује и све се врати на старо.
Четврта особа којој друштво даје надимак је Валерија, снобчина јебена која је била у вези са Мошом и кад је покушала да му веже ланац оковрата, он је одјебо и отишо даље у нове походе на болести. Да би му се осветила, она позива Тиркета на секс, али он неће да вара Росу нити да квари пријатељство сМошом.
Епизоде у причи су Росини момци који су сњом у вези само даби истјерали кера 10 пута дневно, и после двије седмице раскинули сњом. Тешко се може наћи један од њих, а да Тирке није добио батине од њега, бранећи част Роси. Роса Тиркета неби ни звала да је брани, да те рмпалије не млате од батина Росу сваки пут кад се напију. Пар дана касније, Роса се враћа тим дебилима настављајући да понижава и себе и Тиркета.
Све би ово било смијешно да није истинито, и то у стотину примјерака, у стотину мјеста у Србији. Прича без позитивног карактера, Моша који само свој курац гледа, друштво које само ово посматра и подсмјева се Тиркету, Тирке који не зна да себе заштити, дебили који туку дјевојке и још се тиме хвале, и на крају Роса, која иза свега овога се уда за насилника и заврши на Ртс-у са замагљеном сликом око лица, причајући како су мушкарци животиње и представљајући себе као жртву.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.