Tužno, ali istinito. Nije most pao na njega, (al' kao da jeste) već mu je oduzeo parče 'leba. Ostao bez posla. Treba prehraniti porodicu. Nije se predao, prekvalifikovao se, i počeo da lovi ribu iz reke, iz reke sa kojom je venama povezan od detinjstva. Ali ni ribe nije bilo. Ovi koji su prelazili most bacali su prvo dinamit, i pobili većinu ribe, a ono ribe što je preostalo, zatrovali su đubretom, bacajući ga sa tog istog mosta. Češće, ispod mosta. I sa strana. I leve i desne. Nova prekvalifikacija: povezao se sa zelenima, pokušavajući da spase reku od silnog đubreta koje upada u nju svaki dan, ali je đubreta bilo sve više svakog novog dana, posebno ispod mosta. Kad nije bilo dovoljno đubreta, ovi sa mosta su skakali dobrovoljno, da popune dnevni bonus.
Zima, reka zaledila, mogu se iskoristiti rukavci i rečna jezerca okolo. Treća prekvalifikacija, otvara školu umetničkog klizanja i hokeja na ledu. Oni sa mosta ga tuže da nema pravo da koristi jezerca i rukavce, jer je on oteran sa reke, a ne sa pomenutih jezeraca i rukavaca, to jasno piše u zakonu broj taj i taj kroz onaj.
Skida kapu i baca je pod most.
Rešenje egzistencijanog problema br 1: Postati čuvar mosta.
Rešenje egzistencijanog problema br 2: Pecati negde na JamajKi.
Rešenje egzistencijanog problema br 3: Srušiti mostGlasajte u komentarima, 1, 2 ili 3.
