Више од клупског трибјут бенда, мање од Бир Фест концертне атракције за плебисцит (Партибрејкерс, тај неки рад); скупина добродржећих ''Влада џет'' старина- прекаљених тамбураша дилиндариста и њихових млађих сарадника (најчешће за бубњевима) који су се ту нашли, ето, да баш не би седели у канцеларији а вала ни истоварали тополове трупце с Ханомага у пилани; бивају они тако позвани да забављају дебелане с кожним јакнама и позајмљеним моторима, градске фаце те будуће менаџере с јапанским тркалицама и клинце са скутерима свирајући добро проверени микс Парплова, Хендрикса, Тешке боје, Остаћу слободан, Стил ов д најт, Кап по кап, Хајвеј ту хел и тако то на ту тему, рокенрол и три прста тетоважа разних врста. Неодвојив део атмосфере просечног мото сусрета, поред ликова који непрестано турирају некоме у фацу, пива од 150 динара и макар два штанда на којем се продају Чопер мајице са све малтешким крстом.
-''Е оћемо на мото фест?''
-''Нека хвала, можемо и овде да уживамо у непријатној чамотињи ревизитовања туђе музичке младости и слушања ничег новог, отићи ћу на онај део јутјуба где су рокенрол хит плејлисте и бар нећу доживљавати трансфер блама кад Чајлд ин тајм буде отпеван гласом умируће астматичне веверице. Имам спремљен Вињау, ти опреми гајбу Мерака, па да се бетонирамо к'о спратна кућа, у прашини се можемо пијани ваљати и по башчи без да ме нечија позајмљена Хонда згази по подлактици.''
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.