Pitanje koje je svako od nas postavio bar jedno hiljadu puta dok je u toku igra (košarke, fudbala, odbojke...) kada nam lopta zaluta negde.

opšteprihvaćena fraza kojom se slučajni prolaznik moli da doda loptu, koja je otišla preko ograde, van terena itd.

Kad god bi sa livade lopta krenula svojim putem ispraćena našim pogledima, zaustavila bi se tačno ispred nečijih nogu. Tada bismo molećivim, nevinim lišcem sa visokom frekvencijom treptaja, koji nas čine prosto neodoljivim, zamolili da nam loptu vrate.
Par mogućih zaustavljanja:
1. Ispred teen klinke koja je previše kul da bi šutnula dečiju loptu s kojom se juče igrala
2. Ispred babe, dede, žene, koji su, podrazumeva se, nesposobni da šutnu jebenu loptu u našem pravcu, pa ona završava u obližnjem jarku prepunom blata/trnja/štrebera.
3. Ispred nesuđenog fudbalera koji prosto mora da je napuca do atara sela Buđavština, gde će ona opet završiti u jarku punom blata/trnja/štrebera.

E tada će se vaš nevini izraz lica transformisati u facu kojoj bi zavidelo pola zločinaca Holivuda, i dok svima jebete majke, sestre i babu od strica po tatinoj liniji, potrčaćete za nesrećnom loptom i smišljati osvetu.

Fraza koja se najčešće čuje prilikom igranja malog fudbala na neograđenom terenu, nakon što neki drvoseča šutne loptu iz sve snage tako da ista odleti u tri lepe. Ovu rečenicu izgovara mića koji mora da ide po loptu (uglavnom onaj što je šutnuo, jer nikom drugom ne pada na pamet) nakon duževremenskog trčanja po terenu, u nadi da ce skratiti naporan put što je moguće vise tako što će uposliti nasumičnog prolaznika kako ne bi morao da istrči preostalih 7 metara koji ga dele od cilja. Ova fraza je najčešće propraćena prostim hvala.

Прошло време од "Е боље да ниси!" ...