Mrtav se goji

- Ишли кум и ја у лов на дивље свиње пре једно три месеца. Мајемо се по неку шуму, оно дрвеће густо, још пала нека магла, ништа се не види. Кум запео дај да разапнемо шатру додморимо, каже пије му се кафа. Реко чекај куме, имам неки осећај. И оно стварно, видим ја тамо међ дрвеће дивљег вепра на, ценим, једно 780 метра. Почнем да нишаним, кум каже, далеко бре, не мож да добациш. Саће видиш дал' не могу! Таман да пукнем, кум прдне, уплаши ми вепра, овај крене да бега. Ја на претицање дринге једном, обали га с један метак ко Зајцев, није с ногу дрмнуо. Кум поче ме љуби. Довукосмо се ми за час до њега, кум га увати под мишке, ја за други крај и однесомо га у Тамић. Одвезо га ја до брата да га премерим на сточну вагу, тек је купио, у 10 кила тачна. Каже вага 240 кила вепар. Звали ме из савеза да га дам ко трофеј, лепота од вепра.

- 'Ајд да ти поверујем остало, него, јел' се тај вепар мртав гоји?

- Не разумем.

- Ово си ми причао и пре 2 недеље, тад је имао 180 кила, а пре месец и по 130, за месец дана мож га у Гиниса шаљеш.