Mukopis

Slobodna tema: Priroda inspiriše

Priroda inspiriše na razne načine. Trenutno ne postoji niti jedan koji bi me inspirisao da ovo pisanije ne pretvorim u depresivno čedo svoga mukopisa. Zašto, pitate se? Napolju je sunčan dan, sve je veselo, ptičice cvrkuću. Napolju. Ne unutra. Unutra se gušimo u dimu. Profesor pali već sedmu cigaretu. Iako je napolju sunčan dan, takođe je i minus. Nema otvaranja prozora da se ne bi prehladili. Ne znam kako jebene ptičurine mogu ovako veselo da cvrkuću. Makar se ne guše u dimu.

Profesor je došao tu preko veze. Završio je ekonomski fakultet, ali pošto naš srednjoškolski centar nema ekonomsko odjeljenje, dodjeljen je nama. Baš nama. Našoj jebenoj sreći nije bilo kraja kad smo čuli da će doći neki profesor koji sa srpskim ima manje veze nego pećinski ljudi s mobilnim telefonom. Konačno! Da se i nama sreća okrene, nakon oštrokonđe koja nas je tjerala da akcente učimo. Eeeej, akcente.

Međutim, ko se rano nada, taj prvi najebe. Tako i mi. Mislili da će biti sve kul i opušteno. Ali ovo je stvarno previše. Prvih par dana je bilo super. A onda se popičkao s djevojkom. Pa su se posle dva dana pomirili. Pa su se opet popičkali. Pa je pao tiket. Pa je opet počeo da puši. Pa je počeo da pije. Pa je počeo da gleda porniće. Na času. Bez slušalica. Ali kad je počeo da zanemaruje nas, da izostaje sa časova... To je prevršilo svaku mjeru.

A njega boli uvo. Trenutno prati tiket i čeka da mu dođe neki švedski klub iz iksa u kec. Puši neke jako loše cigarete, tačno osjetim katran kako mi nagriza dušnik. Ponekad sune malo rakije iz pljoske. E sad, nadam se da će ovaj sastav dobiti makar 3, jer mi treba za prolaz. Pa vi profesore, samo izvol'te, dajte manje. Načelnik će kad tad saznati, a kao što znate, to mi je tata. I pomirite se s djevojkom, nije ona kriva.