Oslikani crno beli portreti pokojnika koje su lokalci (ili cela nacija) poštovali i voleli.
Staro društvo ih svakodnevno pozdravi, a dešava se da i dalje na starom mestu zajedno bleje uz pivo i pljuge. Društvance se zapije, utihne i otperja svojim gajbama dok lik sa murala širom otvorenih očiju ostaje sam u mraku.
Oni poznati žacnu svakog prolaznika.
Ko je onaj Burke koji nikako da udje da bude peti na košarci?
Burke je umro, budalo. Baci oko na zid jer tamo lepo ti piše 1989-2004.godina.
Budaletino, poetski sam se izrazio jer nisam stigao da igram sa njim...................................................................................................
Alo, kako da dodjem do tvoje kuće?
Ha, pa vidim te sa terase...evo mašem ti.
Daj mi neki jači orijentir.
Eto, ispred sebe vidiš Dragana Nikolića. Od njega drugi ulaz desno..................................................................................................
Jao, Radojka, opet barabe prskaju sprej po zidovima!!
Čuti čoveče, nije ti ovo zapad. Ovde se umetnički ili prostački izrazi svako ko poželi.
