Muškarci plaču, žene prde

У данашње време то је нормално.

Е јеби га сад. Увек се нађе нека будала, која је у већини истомишљеника, да лупи контру и каже "то није тако". То је већ ствар изгарђене репутације, која је наклоњена култури глобалистичке Немачке и бон тону, који сам једино поштовао на слави кад се једе прасетина, - ако ме разумете, оно као кашика, нож, виљушка, евентуално коришћење салвете ако ми процури мас' низ браду... Да не дужим.

Главни актери, који глуме своје "културно породично васпитање" пропраћено неком префињеном финоћом јесу на првом месту девојке. Зашто оне? Па оне су тако лепе, нежне, фине, умиљате, благе... Ипак је то наша лепша половина, зар не? Кхммм... Грдно се вараш ако тако мислиш. Чињеница, да кад угледаш добру женску на улици, прва помисао јесте шта би јој све радио (блудне радње представљене швецким акционим филмовима), али кад мало боље погледаш видећеш килограм рифузног пудера на лицу у циљу прикривања заосталих пубертетских бубуљица и митисера, ожиљак из основне школе настао као последица лупања главом од радијатор - то ми прво пало на прамет. Задњица је увек утегнута и истакнута неким сексипилним тангама... Кад смо већ код гузице. Не знам да ли сте приметили, можда и нисте имали прилике, девојке у већини прде ка' ненормалне, што је у суштини и нормално, јер како кажу наши стари: "Здрава гуза прди". Највише воле кад легну у каду, па кроз жубор воде и купку коју су претходно смућкале, пусте крик говнета за слободом. Што је још занимљивије, жељне су исчекивања да њихово чуло мириса проради и осете тај производ. То би требало да је у реду. И ви то радите сигурно. Но да не залазим превише у детаље, да вам не згадим појам пичке, прећи ћу на следећу ствар.

Е пази сад. Ми мушкарци, представљени као: глава куће, јачи пол, особе јаког карактера, заштитници лепше половине, се такође налазимо на листи фолираната - да се тако изразим. У принципу, ми нисмо такви, једноставно само се тако представљамо ради јаче репутације коју сам малочас навео. Колико водимо рачуна о личном изгледу и хигијени, то и није толико замерљиво, али свакако јесте показати слабост према лепшој половини. Зашто? Па то је једноставно, ако покажемо било који вид слабости завршићете као хулахоп на малом прсту женске руке. Падате под команду исте и постајете роб, нажалост не роб блудних радњи већ неких основних. Рецимо домаћинства. Такви се углавном називају папучари, или можда мало боље, папучићи, ципелићи, и тако те форе. Прва суза, је и први корак до ропства. А друга је већ немоћ у предстојећим радњама. У таквим случајевим, главна и једина могућа афирмација јесте раскид или развод брака. У сваком случају дође ти на исто.

Надам се да вам је сада јасно зашто мушкарци плачу, а зашто жене прде.