Najčešće je to odeljenje u medicinskoj školi. Može biti i društveno-jezičko odeljenje gimnazije, kao i odeljenje pojedinih ekonomskoh smerova. Dakle situacija ovako stoji: Bog ti je dodelio sudbinu da 4 godine budeš okruženi ženama. Da, tvoj sopstveni harem. Da li ćeš biti sultan u haremu, to samo od tebe zavisi. Naravno, nisi sam, u odeljenju su i još dva muškarca, ali, kako si procenio, jedan je pomalo gej, a drugi klasičan štreber.
Elem, za sada ti sve izgleda idealno. Već zamišljaš kako bančiš na ekskurizijama dok se minimum pet riba uvija oko tvog nagog tela. Naravno, sledeće veče menjaš njih za novih pet. Zašto? Zato što ti se može! Ti si njihov sultan, gospodar, pokoravaju ti se, a pomalo te se i plaše. Ti se njihov Ser Aleks Ferguson i slušaju te bez pogovora. Razmišljaš i koliko kutija kondoma da poneseš, nikad se ne zne koliko njih će želeti tvoje pubertetsko telo.
E, da se malo vratimo u stvarnost. Dakle, prve mane ženskog odeljenja uočavaš na fizičkom kada nemaš sa kime da odigraš ni partiju basketa. Nije zanimljivo igrati 1 na 1, a za 2 na 2 vas nema. U pomoć pristiže muškobanjasta devojka (svako odeljenja ima po jednu), ali... Nije to to.
Idemo dalje. Kako vreme odmiče polako postaješ prijatelj sa svim devojkama. Jedna je uspela tokom pijančenja jedne noći da padne na tvoj šarm, pa ste se poljubili. Naravno, brzinom Usaina Bolta vest se pronela odeljenjem, tako da sad ostalim devojkama ne pada na pamet da budu sa tobom. Toliko o arčenju na ekskurzijama.
Ponedeljak. Prva smena. Još uvek pospan ulaziš i učionicu čekajući da počne čas. Njih 28 melju kao voditeljke jutarnjeg programa, prepričavajući događaje koji su se desili za vikend. Saznaješ kako se Marija poljubila sa Filipom sa prirodnog, kako su se Ivana, Milica i Sara olešile kod ''Bircuza'', kako je Suzana konačno dobila, kako je Milena uradila frenč, kako su se Ljiljini roditelji posvađali, kako se je Ani koža totalno suva, a kosa u haosu, kako je ovaj bio sa onom kurvom, a ona sa onim iz trojke... Sve u svemu, imaš kompletan uvod o celokupnim dešavanjima. Nije da te baš interesuju, ali šta'š.
Našao si devojku. Iz druge škole. Za manje od 2 dana od svojih drugarica dobijaš sve informacije o njoj. Prvi dečko, prvi seks, gde se fenira, gde radi nokte, visina, težina, obim struka, veličina sisa... Sve. Opet, ne interesuje te ništa od toga, ali šta'š.
Slušaš njihova ispovedanja, njihove probleme, svađe, rasprave, smeh, plač, smeješ se kad odvale nešto, strahuješ kad je većina u PMS-u. Trpiš ih 4 godine. Naravno, posle ti se neke ne javljaju u gradu, sa nekima si na 'ćao-ćao', neke povremeno viđaš na kafi, a neke Bogami ti postaju pravi prijatelji.
