Iliti „speed dating“, na Zapadu već uveliko popularna, a kod nas u začetku, metoda nalaženja potencijalnog partnera. Rođeni za provodadžije su rešili da mukotrpno, dugotrajno i vrlo često jalovo udvaranje zamene brzopoteznim sistemom „hoćeš-nećeš-ne moraš- ima ko hoće“. Princip je sledeći: prijaviš se na sajt, domaćin organizuje prijem u nekom lokalu, dođe jednak broj muških i ženskih (10+10) odabranih za taj dan; svaka ženska se nacrta za po jedan sto (kako tipično), a muškarci (obično oni prezaposleni, stidljivi i sa traumama iz svoje „muvačke“ prošlosti) kreću od stola do stola, i za tačno 5 min treba ženskom žiriju da predstave svoju personu. Posle tih 5 min, ženskama se ostavlja po minut da na ceduljici zabeleže utiske, pa nastupa smena. Onaj što je do malopre muvao žensku broj 1., prelazi na žensku broj 2., onaj sa 2., prelazi na 3., i tako redom, dok se ne iskombinuje svaka sa svakim. Na kraju ove zaluđevine, ženske daju ceduljice gazdi sa izabranim mužjacima, a gazda je više nego predusretljiv da dobro naplati provodadžisanje.
(Plaćeni?) psiholozi kažu da je ovaj vid muvanja zasnovan na naučnoj osnovi i da je dovoljno samo 5 min razgovora „oči u oči“ da bi ti se neko dopao, a to sve zahvaljujući brzom reagovanju životinjskog dela ljudskog mozga, čija je osnovna funkcija izbor partnera na osnovu genetskog poklapanja mirisa, izgleda i mimike. U prevodu mužjak će biti visoko kotiran ako ima miris i brzinu govora kao da radi u McDonald's-u, ako izgleda iole pristojno i ako ima mig u stilu „Ej, mala, imam nešto veliko u novčaniku/na parkingu/u gaćama“.
