Muzički anestetik

Лагане и опуштајуће мелодије које бацају човека и његов ум у космичку сферу без икаквих мисли, осећања и идеја. То су све оне песме у којима се сакрију мисли када их пустимо. Одједном зуримо у празнину без свакодневних и оних других, дубоких размишљања. Спољни свет постаје изван наше тачке дотицања. Очи гледају у једну ствар, нерегиструјући визуелну стварност. Речи нисмо у стању да чујемо. Једино та музичка целина држи свесно стање тела. Остатак себе побегне негде далеко.

Не, то нису љубавне баладе, нису грмљиви рокерски рифови, нису еуфоричне ДнБ или хаус нумере, нису класичне композиције класицизма, романтизма или бравуре из опере које сви добро познају и воле....

Мени лично, то су све оне песме које су као створене за ноћне вожње по празним улицама великих градова или аутопутевима на којима лије киша или се спушта снежна и маглена завеса. Cars, 442...

Човек уз такве мелодије може вечно да крстари, да не прими ниједну вест из реалног света, да не види никога из околине. То је оно, гледати а не видети, слушати а не чути, мислити а не препознавати и не знати. Ове песме залеђују ум и граниче се са самом ивицом модерне медицинске анестезије.