Dobro poznata fraza iz filma Lajanje na zvezde. Dovoljan je momenat nepažnje, nanosekund dekoncentracije, da otkriješ svoju slabost i omogućiš protivniku da to iskoristi protiv tebe.
- Pričaj bre Violeta, šta bi sa onim sinoć? Niste se valjda kresnuli na prvom sastanku?
- Pa ono... Spremio mi je večericu, divne lazanja sa nekim marokanskim sosom. Otvorio je bocu vina, gutljaj po gutljaj, uhvati me malo, a ti znaš da povilenim kad se ušikam. Ljubimo se, vatamo se, ne dam ja ništa više. I samo sam na trenutak spustila ruke... ka njegovom međunožju... i podigla noge ka plafonu i on je to krajnje podlo iskoristio, gurnuvši mi ga do bubrega.
- Đubre jedno muško!
