Када смо сигурни да знамо одговор на питање које нам је постављено, али се, изгледа, врше радови на комуникационој мрежи између мозга и језика. Па се онда батргамо, лупамо по глави, мрштимо... Покушавамо да проговоримо одговор...
- Како се зове онај лик што је зајебао цео Сурвајвор???
- Молим?
- Ма онај што једе оне стоноге и црве и лешине по Сибиру...
- Брате јел ти дуваш???
- Ма има емисија на Дискавери. Мен вс вајлд. Има и на Фоксу.
- А тај лик! Па знам... Зове се ... (блокада)
- Како?
- ... (блокада)
- Ало јел си умро???
- На врх ми језика!!!
- Ма није ни битно. Ош пљугу? Ало? Који ти је? Није битно како се зове! Избаци то из главе! Нисам те ништа питао! Океј?
- Брате знам! Сто посто... Нешто као Бил Гејтс!
Пет сати касније...
Једна особа се тргла из сна. Отворила прозор.
Кроз ноћ се проломило урлање које је допирало са прозора једне куће у Средњем Банату. Неколико ноћних птица је одлетело у непознатом правцу, а чуло се и лајање паса.
- Бејр Грилс!!!!!!!!!!! Сад сам се сетио!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Svaka cast za drugi deo primera. Covek da se ismeje. +
Сада ћу да додам још нешто :)
Dobro je ono sa radovima na komunikacijskoj mreži...
+
http://vukajlija.com/vrh-jezika/57098
Gotivim.
+