nabijanje na nos

je cena neuspelog kupoprodajnog postupka...obično na relaciji roditelj - dete, mladić - devojka, muž - žena...i plaća je isključivo ona strana koja se nije dala "prodati"

NABIJANJE NA NOS:
- "dobio si nove patike...i to najskuplje, a teško ti je složiš onaj crep iza kuće..."

- "ja sam išao sa tobom u bioskop, iako su me ortaci zvali na fudbal...a ti baš sada moraš kod drugarice..."

- "šta sam sve u životu činio za tebe!!! išla si na more...kupio sam ti cipele i onu majicu...sećaš li se (rasprodaja, ali nebitno)...joooj...sve imaš!..sve ti se u kuću donese, da ne moraš da se mučiš i ideš po prodavnicama...(tu je negde i ključ nezadovoljstva)...umesto da lepo sediš kući...odradiš svoje "obavezice" i uživaš!!!...ma jooook...ti oćeš u grad sa drugaricama"

trebalo bi unapred raščistiti sa sobom...zašto i za koga činimo..to što činimo...da se na kraju niko ne bi naljutio i da je sloboda izbora ispoštovana u potpunosti

NMnadlanu.mom · 11. sep 2009.292