Individua. Ali ne tek tamo neki rendom pojedinac! Ne, takva osoba je previše ordinarna i o njoj se ne bi moglo previše toga napisati. Jedna proširena rečenica, u vr' glave.
O ovom drugom pak, ovlapoćenom u naslovu, može da se razveze priča.
Može da se kaže, jedan je u 100 drugih. Redak kao bela vrana, ili bolje rečeno beli detlić, jer kljuca kao jedan.
Da! Nacionalno blago je jebač ekstraordiner. U jednu ruku prefinjen i ulickan, kao kicoš u kabareu, a u drugu otresit i i beskompromisan, k'o rotor drljača hercegovačke proizvodnje. Sve po nahođenju dakako.
U "njihovimdragimdnevnicima" onog malo religioznijeg dela publike ilustrovan je sa sve oreolom oko glave i go do pojasa. I oznojen na popodnevnom suncu. I hoćan k'o to sunce. Slobodnih ruku naravno, da s njima može raditi šta god.
Ove druge pak, ovozemaljske beštije, vide ga kao greh utelovljen! Uzdišu za njim, i izdišu. Pjene, bale, vlaže i rade sve što mlade šiparice i treba da rade. Čak iako nisu mlade. Pogotovo tad.
A on, kralj ovog okruglog kraljevstva, hodi svojom zemljom i šeretski se smeje.
"Šta koj' kurac veza? Šta hoće ona od mene? Hajde, reci! Evo, pogledaj mi friz! Pogledaj ovu kosu i reci, da li misliš da su ove vlasi navikle i na šta drugo sem na vetar? Vetar se vezat' ne može, ej! Pogledaj me dobro. Ja sam eksluzivni uvoznik kurca na ovim prostorima. Monopol, ej! Prejebao sam 50% stavki u rubrici "Venčani" i tu mislim na onu žensku polovinu. Kakva nelojalna konkurencija? Ja nemam nikakvu.Treba da me stave pod UNESKO-vu zaštitu koliko značim ovoj zemlji. Da nije mene, pa, ne bi bilo dobro. Pogotovo meni. A dobro mi je, i ne želim to da menjam."
