
Neko ko je star, star, star, star, star, toliko star da visi nad grobnom rakom i čeka momenat kada će se strovaliti u istu.
-Onaj čičon Jeftatije, stan iznad mene... Kako koji? Ma onaj metuzalem što voza onog trulog jugera. Kako šta s njim? Pa preživio je i ovo jutro. Pantelija Topalović wannabe! Pička mu materina bezobrazna! Ne mogu slušati muziku - deda Jefta na samrti, ne mogu da srčem supu - deda Jefta na samrti, ne mogu da jebem - deda Jefta na samrti! Jebote, Jefta je nad rupom od kako sam ja krenuo u obdanište. A evo sad i fakultet završavam. Kako šta sad? Pa ne mogu više, jebiga, ometa me u razvoju.... Otiću gore i zadaviti ga, nema smisla više...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Odvratno.