
Директорка? Насмејана трчи кроз хол школе. Чистачица јој масира муда. Обезбеђење? Нагурван је љуто, мршти се и заводи ред, прави је ауторитет. Одело му пумпа его, на тајном је задатку. Педагогија му је лошија страна. Префосор? И даље проклиње себе. Маштао је да буде изнад своје професије. Хтео је да млати бичем. Сада је стрпан у кавез. Ђаци? Апгрејдују своју неодговорност. Педагог? Пегла пакмена. Обавља плитке разговоре...
У. Ја бих нови капут. Обликован у егзистенцију 21. века. Који паше води, склопљен са гомилом истине Хајдегера и Јасперса. Или пак да се вратим у средњи век? Или у џунглу? А могу и да глумим? Да, увек могу да глумим. Хоћу да играм Хамлета! Па то је двострука глума. Бих био и подвојен, окован за обе стране - за паћенике, и лудаке. Са друге стране уздигнут. А могу и да се ваљам у фолирању, смешим пред гомилом незадовољства и набијам срећу своме окружењу? Могу и да мрзим. Све то по веома повољној цени - подд ћебетом лажи, препотенције и ароганције. А Чистачица? ћути и ради, помирена са судбином и стањем, задовољ(е)на.
Избор?
Извор?
Изрод?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.