Izađeš s ortacima u život, ugledaš nejjebozovniju ribetinu koju si ikada video, i odlučiš da kreneš na posao. Prilaziš joj, krećeš da bacaš spike, obrađuješ je i taman kad vidiš da popušta, da biš mogao da jebeš večeras - JEBIGA.
Između tebe i nje se ubacuje frajer - od tebe viši pola metra, biceps mu širok k'o tvoj struk, oko prsta vrti ključeve od Mercedesa/BMW-a ili nekog jednako skupog ili skupljeg automobila, a lep da bi se Brad Pit upucao da ga ugleda.
Prvo nastupa šok - šta da uradiš? Ako se kreneš gurati slomiće te. Ako mu kreneš jebat mater - isto. Onda primečuješ da ona riba na koju si potrošio dva sata i bog zna kolko para na pića niti ne primečuje da si još tamo već promatra frajerčinu ko narkoman špricu. Nadšmekao te.
Povlačiš se, jebeš mater i njoj i njemu. Ideš da piješ, večeras nije tvoja noć. Kao ni zadnje dve sedmice. Možda bi stvarno trebalo da kreneš u teretanu...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.