Pre 40-50 godina seosko domaćinstvo koje je brojilo poprilično članova, koje je imalo poprlično stoke, zemlje, šuma itd. Verovatno su i prvi imali mehanizaciju u selu. Uglavnom bili su tu glava domaćinstva, njegova žena, deca, babe, dede, neretko i braća i sestre od glavešine.
Po dvorištu su bile po 10 zgrada, te za stare, te raznorazne štale, te letnja kujna, te gde se spava, te jedna kao glavna kuća itd.
U međuvremenu su neki pomrli, mlađi su se školovali/oženili/poudavali/zaposlili i pobegli od farmerskog života glavom bez obzira.
Danas u takvim domaćinstvima uglavnom u jednoj od onih 10 zgrada žive 2 starca od penzije koji čuvaju par prasića i nešto malo živine čisto da se zanimaju i pričaju unucima kako imaju ne znam ni ja koliko hektara šuma, njiva itd ali da nema ko da ih obrađuje.
Na pitanje: "Što ne probate da prodate to?" uglavnom sledi odgovor:
"To je još od mog dede" ili "Možda će potreba".
10x godišnje ih poseti rodbina iz grada, i eventualno se skupi cela familija sa potomcima kada je seoska slava.
Kao primer može poslužiti i moja kuća u selu, i verovatno jos mali milion drugih domaćinstava.
