Разочарење. У себе, друге, своје способности, убеђења.. Нема силе која може зауставити ту ужасну лаву, најгоре муке и жељу да се заувек нестане...веома далеко. Знање да је неко други својим својим ставовима и заслугама, често погрешним и подлим,незаслуженим добио све. Све, награду, твоје снове, твој смисао и сврху живота. Све има та особа...Поражен си, поражен си од самога себе. Кажу, треба устати, покушати да се све врати у нормалан ток, само да продужиш агонију, подмуклу бол за коју не постоји лек . Ужас, који после почнеш сматрати да заслужујеш..
Неки кажу да је немоћ најужаснија. Али разочарење те убије, постајеш мртав човек који мора да живи.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
plus ali mislim da ima i mnogo gorih osecanja, veruj mi
mozda, ali sve se svodi na ovo
Zašto to mora da se živi?U životu uvek postoji izbor.
Zbog drugih ljudi i odgovornosti prema njima..