Nestanak struje noc pred ispit. Jedna zaista tuzna i pomalo bolna situacija u kojoj zaticete sebe kako preostalih par sati do jutra predstavljaju polednju priliku da nadoknadite sve te dane blejanja u proteklom semestru. Naoruzani kofeinom u bilo kom obliku, bacate se na gradivo i odjednom klik. Svuda oko vas je mrak. Nastupa uobicajenih desetak sekundi potpune zbunjenosti kakvu nestanak struje redovno izazove. Potrebno je neko vreme da bi se ustalo sa stolice i preduzelo nesto. Nemate pojma gde su vam svece u kuci i da li ih uopste posedujete. Zbunjeno virite kroz prozor da biste utvrdili da li komsiluk ima svetla ili je samo vas stan predmet teroristickog napada, ili jos gore, nekog kratkog spoja, iskakanja osiguraca ili neke slicne zajebancije.
Kada se napokon vas mozak slozi sa cinjenicom da u stanu nema struje, javlja se nova misao, koja budi adrenalin, koja izaziva bes i dozivotnu mrznju prema elektrodistribuciji... Bespomocno gledate u mrak u pravcu gde se nalazi knjiga, a u glavi tutnji samo jedno -morao sam ovo da naucim do jutra.
