Nakalemljen na porodično stablo

И није се примио. Остаде суха грана.
Он је вечита мистерија и омиљена тема за разговор целој ужој и широј родбини. На кога ли се метнуо? Од чијега је он соја, јербо од нашега није?

Отац и дед су му имали широка и мужевна рамена и снажне набрекле руке као у дрвосече. Имадоше густу и црну гриву место косе и продоран мачо поглед испод спојених веђа од кога су жене падале у несвест и од којег им се руке знојaше a ноге дрхташе при самој помисли на исти.
За разлику од њих од јесте витак као млада јела али је зато грађен као сталак за инфузију, поседује блентави телећи поглед (ла Бранка Црна Ружа) а тен и коса су му такви као да је од потекао оца Пола Сколса а да му је ујка Пол Мекшејн.

Нашли су га као бебу у контејнеру, рода га је испустила кроз оџак, нека сиротиња га је оставила испред врата у корпи за 'леб. Замењен је у болници. Колико - толико разумно објашњење би било да му кева у младости беше несташна, ал' џаба он се нимало не метну ни на ујаке. Опет ћорак. Наликује на своје најближе таман колико и Марија Дечко Шерифовић на Адријану Лиму и крај.
Толико одудара изгледом и понашањем од целе родбине да се то види из авиона. Једноставно не постоји логично објашњење за дату ситуацију.