nalazište dijamanata

(Као и остали моји примери, и овај је равно из живота):
Радила сам неколико дана у банци као чистачица; једне вечери угледала испод директоркине столице златан прстен. (Свакако не скупоцен, јер није изазвао бригу ничију сем моје).
Изгубљена ствар је нађена, лепо... Питам портира шта би требало да урадим -
- Донеси га овамо.
То ми се није допало, нисам га познавала...
Из истог разлога нисам смела ни да оставим прстен у канцеларији - шта знам ко ће следећи да га нађе. (Напомињем да људи раде свашта, само ако су сигурни да неће бити кажњени, тако да сам у својим незавидним положајима бивала сведок атипичних поступака)...
Да га носим кући? Таман као да сам га украла...
Хвала Богу, добила сам идеју - за мене нову - оставила сам поруку на погодном месту и, уз опасност да га затурим, оштетим, испустим па да ми се откотрља у канализацију, тај гадни предмет најзад вратила власници. Не повратило се.