Nastaje kad odlučiš da posetiš prijatelja koji ne živi baš blizu tebe, a ne viđate se često, pa čisto da vidiš kako je. Odeš kod njega, pokucaš na vrata s velikim kezom na licu, on ti otvori, ali ne deluje baš srećno što te vidi. Uvede te unutra prevrćući oči i ponudi te kafom. Prva stvar koju ti primetiš je da grejanje ne radi i da je hladno u pičku materinu, pingvini padaju u nesvest. Njemu ne smeta jer nosi vunene čarape i gunj. Popričate dva minuta, pre nego što on ode da skuva kafu, a ti ostaješ sam u hladnjaku. Tamo se zadrži nenromalno dugo, a za to vreme ti se smrzavaš kao pička i proklinješ sebe što si dolazio. I pre nego što stigne kafa ti mu se javiš da moraš hitno da ideš. Ne dođeš više nikad.
- Brate, što ne dođeš malo do mene?
- Neka. Prošli put sam proš'o kao Napoleon u Moskvi 1812. Bolje dođi ti kod mene.
