
Оно што је некад врло једноставну ствар за кориштење учинло разумљивим као нуклеарну физику тоталном лаику, а одере те по џепу ненормално.
Веш машина
1999.
Имаш два-три окретна дугмета, пар на притисак, сличице нацртане. Идиот би схватио. Ако шта рикне зовеш најближег мајстора, до којег си обично дошао преко рођака, платиш нешто јефтино и ради.
2011
Имаш евентуално једно дугме и екран. Дође уз 150 страница упутства. Нема шансе да је било шта што пише на екрану на твом језику. Да се снађеш требају ти дани проучавања. Ако цркне, мораш да је носиш у неки набуџени сервис који ће да ти наплати стотине евра јер је отишла 'електроника' или треба јој 'репрограмирање'. У сваком случају најебао си.
А разлике у функцијама обе машине - нема...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.