Naprženo doba

Pošto si već u drugom polugodištu šestog razreda, vreme je da pokažeš da će ćeš od tunjavog dečačića izrasti u glavu kuće kakve nigde nema. To što si glavat ti neće obezbediti lavor s vodom toplom kako treba - ne! Ti već sada moraš da se oblikuješ, da shvatiš za koga navijaš, šta navijaš, kome ćeš da daš po pičoki jer te je pogrešno pogledao, a pride ćeš početi da se brijaš. Jer, što pre počneš da se brijaš ima da ti brže i više raste dlaka, a to će značiti da si mator, ali ne mator kao Mićunović, već si mator kao baja pravi. Uz malo sreće ima da te zovu "Knindža". Priznaj, matori, kako to moćno zvuči - "Knindža! Nadimak od koga momci pune gaće, a ženske ih vlaže i to samo ako im prethodno nisu spale.

To je najlepši period školskih dana, kada shvatiš da ima peska na kome svi možemo da se igramo, ali je fora da se nekome to zabrani ili da mu barem uvaljaš facu u isti. Ili kada noću, u svom kraju, zapališ sa pajtašima prvu pljugu i popiješ prvi deci' piva, pa si pijan, glasan i to moraš da ponoviš narednih dvadeset puta, da svi zapamte.

Pa, onda bežanje sa časova bez razloga, dolazak na fizičko bez opreme, učenje pogrešne pesmice za časove srpskoga jezika i književnosti. Bojkotuješ žu-žu na rođendanima i ne piješ ništa sem pola-pola (pola crni, pola žuti sok). Majku zoveš "keva", a ćaletu se obraćaš po imenu i to samo kada on nije u prostoriji. Svi te smaraju bez ikakvog razloga. Kažeš da je "FIFA" bolja nego "PES", jer - što da ne?

O, kako je lepo kada pubertet te udari, sve postaje moguće, pa i ono nemoguće. Mogu da te hejtuju, ali ne i da te hejtuju i tako te munje!

SK2016